ALAVUX – 01 X LUNAR BASE // I CIELI DI ORIONE RECORDS // INTERVIEW + RECENZIJA

Tekst & selekcija sadržaja: Damir Plićanić

ALAVUX
Interview

Goran Alavuk odnosno Alavux je Zemun born and raised, a trenutno živi i radi u Skopju, gdje kao oženjen čovjek i otac, već skoro pa 20 godina, živeći dvostrukim životom pravi visoko oktanski electro i techno. Muzika koja je gruba i beskompromisna. Voljeli li je ili ne, morate je barem poštovati. Namjerno sam napisao ovu frazu, da ne kažem floskulu, kad god se nečija muzika opisuje. Ali u tome i jeste beat.

Njegova muzika je Techno, sa velikim T. Sa masivnim T, sa ogromnim T da se može vidjeti iz Svemira! A i nije ni samim tim čudna njegova opsesija Svemirom i Mjesecom, njezinim „vjernim pratiocem.“ Alavux zapravo želi da svojim novim albumom negira postojeće znanje o Mjesecu. Šta ako je sve što znam o Mjesecu laž i prevara? Šta bi mjesec stvarno mogao biti? To pitanje će dati album, a mi za to vrijeme hajde da Goranu Alavuku postaviti par zemaljskih pitanja.

Inače, razgovor sa njim je kao putovanje u istoriju zamišljenog subkulturnog „trokuta“ Beograd – Novi Beograd – Zemun, i mnogo toga je izostavljeno radi koncepta samog teksta. Šteta, jer vjerujem da bi mnogi željeli da čuju početke o današnjim „DJ zvijezdama“. Neke stvari možete da uzmete u svoje zabilješke, ali sa njegovom muzikom, tamo gdje idemo nije prošlost, već budućnost. Buckle up Dorothy, we’re not in Kansas anymore!

Damir (BL BOOM): Šta ti je trenutno u player-u, šta slušaš trenutno?

Alavux: Sad u player-u, ama baš ništa. Mada, zadnje što sam poslušao jeste novi Aphex Twin, onaj prvi Sylo, a pre toga nešto izvrsno, po meni budućnost muzike:

Ovo je apsolutni banger ko voli muziku, a ne žanr. Mislim da će ga ovo oduševiti.

Damir (BL BOOM): To je Cari Lekebusch-ov hip hop projekat. On je bio u toj varijanti krajem 90-ih.

Alavux: Da, hip hop je osnova, ali je atmosfera wooow! MC se uklopio samo tako. Nadam se da će biti još ovakvih izdanja i artista. Doduše, crossover mi dosta fali.

Damir (BL BOOM): Ok, otkud electro kod tebe, jer je to zvuk po kojem te znam? Znam da su Techno, hip hop i electro nastali iz istog korijena, ali me interesuje tvoj lični put.

Alavux: Electro je sasvim slučajno upao u moju elektronsku dimenziju, a za to je krivac Dave Clarke i njegov antologijski mix X Mix 7 Electroboogie, gde je spojio moje dve velike ljubavi – techno i hip hop. Doduše, slušao sam electro, ali onako Kraftwerk varijanta, znači spora i idealistička verzija, sve dok nisam čuo ovo i skontao da može da zvuči i funky odnosno za dance-floor. Ostalo je sve već istorija, a slučajno se posle nekoliko godina potrefio i electroclash trend. Ima još dobrih mix-eva iz te serije, kao što je X Mix 2 Laurent Garnier i Deep Space Radio sa Kevin Sanderson-om. Malo je ljudima čudno što dosta poznajem i mekšu “stranu” techno-a odnosno elektronske muzike ali to je to, volim da čujem dobar zvuk koji mrda. Ima nečeg inteligentnog u tome. Ja volim da pravim “film” odnosno neku vizuelizaciju te muzike koju slušam, da li to bilo kao pokretna slika ili animacija, ili jednostavno kao onaj winamp visual plug-in, nebitno je. Bitno je da mi mozak “radi” dok slušam muziku.

Damir (BL BOOM): Spominjao si pojavu, danas mrskog, tamo nekog electroclash-a?

Alavux: Mrskog? Pazi, electroclash je muzika za dance-floor, ne za poziranje. To je muzika koja je nastala iz hi nrg-a od osamdesetih godina, a taj hi nrg i rani italo disco su krivci zašto se uopšte i zanimam muzikom. Kad ljudima kažem da su to uglavnom obrade ili sample-ovane pesme iz te i te pesme ili od tog izvodjača, ne veruju mi. Mislili su da sam to sve izvukao sa interneta. Sve to imam na pločama i na kasetama. Pazi, hi nrg je ipak isto američka skola kao Bobby Orlando i Kanađani Gino Soccio i Lime. Bili su pod uticajem ranog italo disco-a. U Evropi 84-e ili 85-e je počeo da se javlja novi pravac euro groove kao odgovor na američki hi nrg, kao što rekoh – svaka muzika mora da ima sterilnu funky varijantu.

Damir (BL BOOM): Interesuje me odakle ti kasete i ploče iz tog vremena?

Alavux: Ujaci. Strastveni kolekcionari i lokalni dj-evi umeli su za neka izdanja da odu u Trst, London, doduše u to vreme to je i bilo normalno. Svi idu pa se nakupuju 10 do 100 ploča, a nekad i po pet, ne zato što je bila besparica već se znalo gde i koja prodavnica šta nudi, tako da sam ispratio te pravce u to vreme bez retro momenata.

Damir (BL BOOM): A, ti si dijete beogradskog asfalta?

Alavux: Zemunskog. Skoro smo se preselili u Skopje iz nekih drugih razloga, srećom ne zbog problema sa zakonom ili slično (smijeh), i tu smo već nekih 5/6 godina.

Damir (BL BOOM):: Ima li nešto posebno što bi ti izdvojio iz tog razdoblja, osim gutanja muzike? Da li je išta postojalo, mala scena ili kako? Mislim u Zemunu, ipak je on malo mjesto? Homogena scena u odnosu na Beograd svo vrijeme?

Alavux: Zemun je specifično mesto definitivno. Ipak su tu DJ Munja, Djoganijevci, CYA, deo ekipe Robin Hood, Voodoo Popeye, nekoliko kultnih studija je u Zemunu – svi se manje više znamo i bez obzira na sve, opet je sve nekako opušteno, nije isfolirano u odnosu na “centar grada”. Osim gutanja muzike, spomenuo bih stripove Alan Ford, Almahan 21, Gigant i slicno. Prvi breakdance i electro boogie koraci, prve duboke Adidas patike. Opet da se vratim na electro, on je previse potcenjena muzika, ne zato što je koren svega, već zato što svi misle na taj retro imidž.

Damir (BL BOOM): Kako je počela tvoja afirmacija, od dječije sobe do pravljenja svog mini bedroom studija na Zemunu? Kako ide ta afirmacija, tvoja lična? Ispričao si mi u kratkim crtama neko Zemun state of mind, ali gdje tu počinje Alavux, a prestaje Goran Alavuk?

Alavux: Afirmacija je počela sasvim spontano. Mislio sam se više baviti nekim DJ-ingom, ne sad na gramafone, već kasete i diskovi. Ko je pa u ono vreme znao da postoje Technics-i (smijeh) tamo negde krajem 90-ih? Počinjem da nešto učim od drugara iz rap grupe Belgrade Posse. Doduše, i oni su učili. To me je obuzelo – baš. Drugar je imao neki Casio čini mi se, sa smešnih 100 preseta, to beše komedija kako zvuči. Ali, ono prvo što sam nešto uspeo da provalim u tom bezuspešnom sviranju, i to spontano, je 808 State in Yer Face – kako sam je izvadio – ne znam! U tom periodu sam bas počeo da slušam techno, 94/95-te. Te godine sam i otkrio Laletovu radnju u Bloku 45.

Damir (BL BOOM): Happy People?

Alavux: Da, Happy People.

Interview happy people shop nastic

Damir (BL BOOM): Uglavnom, kraj na lošem glasu (smijeh).

Alavux: Proka, Žika Todorović, Raja, Lale, Nastić, DJ Eye, ko sve nije bio tu…

Damir (BL BOOM): Odluka je znači pala spontano?

Alavux: Tu se opet javlja želja da napravim nešto svoje.

Damir (BL BOOM): Muzika je moj život, imam ovu svu opremu, nikakvu – ali je moja. Tu kreće, zar ne?

Alavux: Da tu je pala odluka: muzička produkcija. Međutim jos nisam imao opremu ni pozajmljenu pa da idemo polako. Krajem 96-e godine jedan drugar dobija Roland XP sa svim RAM prosirenjima (zvukovima), Atari je već imao, i tu ga moljakam da nesto napravim na klavijaturi. Hteo sam neki acid da odradim, ipak u to vreme, Misjah, Hardfloor, Emmanuel Top i ostala acid ekipa su mi se ušunjali u DNK.

Na kraju je ispao neki hibrid malo acid trance-a i house-a, mada sam najviše voleo onu high string notu kroz celu pesmu, da digne tenziju. I eto kao, odradili smo pesmu, pošto je (drugar) vladao klavijaturom i Cubase-om mnogo bolje od mene, naravno. (Dušan) Kaličanin je u to vreme imao Fraktal emisiju na Radiju Politika. Tu sam bio na top demo listi dugo i veoma dugo 4-a pozicija i iznad mene su bili ipak njegovi ljudi Boris Petrović i slicno. Veliki pozdrav za sve njih, pionire!

Damir (BL BOOM): Sjećam se jedne kasete, čovjek je radio neki ambient i trance. Svoje ime je pretvorio u umjetničko, ja sad lupam, a imao sam kasetu Wolfgang S.

Alavux:  Elem, večito prvo mesto skoro 4 meseca, čini mi se, je bio Wolfgang SFog i čoveku je pesma bila izdata u Future Music magazinu kao reader’s demo, što je za to Miloševićevo vreme bilo wow, barem meni, jer je taj časopis bio veoma prefinjen što se tiče izbora muzičara, opreme, i reader’s demo-a . Srećom, veoma koristan da se ložiš i da gledaš opremu.

Elem, da se vratimo na drugara sa PC-em 386, ako moze. Drugar uzima program Fast Tracker i, naravno, ceo letnji raspust provodimo da ga provalimo kako radi. Naravno, nismo uspeli u tome. Tek pred kraj smo uspeli da provalimo nekako i slučajno; tu smo se zezali sa njegovim sampler-om. Mislim da smo uspeli da savladamo veštinu sample-ovanja samo tako u real time-u. Imam negde tu kasetu (smeh) gde smo loop-ovali razne gluposti, i imao je jednu super opciju – ping pong loop range – znači ide napred i nazad, pa preko tastature, koja je u to vreme izigravala klavijaturu. Tako smo menjali tonalitete. Tako da, jedna sasvim normalna pesma može da zvuči kao crtani ili veoma mistično, da ne kazem horror varijanta.

Kad smo počeli da radimo preko Tracker-a, on je bio zadužen za beat, ja za melodije i sample-ove. Korišćeni su veoma prosti xm moduli i slučajno na bbs-ovima nabasamo na druge module i između njih. Kad smo videli da jedna kolona ima još neke hidden funkcije, istraumirali smo se. Naravno, minimal techno je bio tu prisutan – distorzirane 909-ke i neki blesavi synth-ovi, skoro pa ACV fazon. Ovo se sve događa 97/98 godine apsolutne izolacije o tome šta se dešava i kako se pravi u svetu. Moram da kažem da smo tad imali 15/16 godina, ono što bih ja rekao dečija mašta, ali eto  – potrefilo se sa nekim trendovima, a pojma nemaš šta se stvarno dešava.

Damir (BL BOOM): Uhvaćen duh svijeta… zeitgeist.

Alavux: Upao sam nekako na onaj After E Comes F rave. Teško da smo izlazili, ali kažem – Laletova radnja je bila prekoputa, pa smo tako bili informisani. Ja sam zamišljao, i i dalje zamišljam, techno kako je ispuštao onomad u hangarima. Integra je imala emisiju sredom na  Indeksu – Generator, još jedna druga strana techno-a. Doduše, Eye je puštao house, S.T.R.O.B. (RIP), Mark Wee techno i trance, no opet niko tada nije bio žanrovski opredeljen. Svi DJ-evi su se družili i puštali na istoj žurci.

No, da se vratim. Već ozbiljno zagrižen za produkciju, mislim o tome šta da mi bude prva oprema.  Krajem 98-e, dobijam pare i kupujem Celeron na 300 MHZ sa tada fantasticnih 64 MB-a, Quantum Fireball hard disk i ono najvažnije –  Roland 33 master klavijaturu i Roland MC 505 Groovebox, samo što se pojavio u Jugoslaviji. Tada tu već počinje Shame Nicknametechno, techno, techno i samo techno. Uveliko se izlazi u Industriju, pa malo kasnije i bombardovanje.

Damir (BL BOOM): Shame Nickname?

Alavux: Da, Shame. Pošto su bili prisutni hip hop koreni, ne sluteći zašto naravno, ko zna kako je to zvučalo u to vreme. Možda i dobro, svi stilovi prolaze i dolaze. U to vreme koristim i software Acid Rebirth Mixman, ali Cubase je bio glavni source za sve nekoliko godina nakon PGF perioda (99-01).

intervju G + shame projekat

Damir (BL BOOM): PGF?

Alavux: Prva organizacija gde sam bio član, ali teško je to bilo održivo, pošto je jedan član stalno bio u Londonu odnosno živeo je tamo i  iz tog predhodnog projekta nastaje G+Shame sa Ladno Luletom, nešto što je bilo i biće i dalje sveže na gramafonima.

Damir (BL BOOM): To je onaj CD što se našao svuda, sa atomskom bombom na omotu?

Damir (BL BOOM): Tuđe stvari mix-ane sa našim odnosno mojim, pošto sam ja bio zadužen za produkciju, što po slobodnom vremenu, što po brzini i iskustvu. Hteli smo da dokažemo, na neki način, da i mi Balkanci umemo da odradimo nešto da valja.

Te godine, Nastić konačno polako osvaja Evropu, EXIT uzima veliki zamah, ali džabe. Ljudi i dalje ne veruju u lokalne talente. Svi su kao nešto prefinjeni. Svi se razumeju u nešto, ali ne. U stvari, tipična je priča, pa zbog tog revolta prema domaćim talentima, kreiramo emisiju na kontakt radiju Osnove Elektrotehnike OET, koja je izgleda bila slušana i van naših očekivanja. Dovodili smo sve DJ-eve koji su vredeli po našem mišljenju, gde stil opet nije bio bitan. Uspeli smo preko emisije da ostvarimo saradnju sa Pure Plastic, CLR, Kidazz FM-om i slicnim etiketama i distribucijama. Naravno, u to vreme menjam muzički stil koji ide ka tom nekom electro-u/electroclash-u.

Tu se već budi, kao side projekat, Alavux. Ono što će posle ljudima da bude poznato kao prvi album G+Shame-a, mračni electro sa “mirisom” techno-a. Bojan ide u vojsku, ja u studio da završim album odnosno mix albuma i mastering, koji je trebao da izađe za jedan nacionalni label, ali je na kraju završio kao self-released i delili smo ga svima ko ga je hteo –  što online, što  u hard copy izdanju. U međuvremenu, na Metropolisu nam vrte spot za Radioaktiv. Posle nam jedan drugar radi proper spot za Midnight Express. Inače, materijal za taj album je nastao 02/03, a izdat 2005. godine ili što bi ti rekao, zeitgeist.

Damir (BL BOOM): To je već 2001/02/03?

Alavux: Opet “mirisanje” budućnosti.  Pa da, priča za period 2001. do 2004. godine. Tu već izlazimo iz “ilegale”, da tako kažem. Nastupi po klubovima i slično, odnosno sve što ide uz to. Electro zajednica iz regiona tu počinje da raste. Upoznajemo se sa momcima iz Crobot ekipe, iz Niša, Novog Sada…

Damir (BL BOOM): Gdje je u to doba bila, po tebi, najbolja žurka? Elektrana stage na EXITu, nešto drugo?

Alavux: Prva Elektrana je jedan od nastupa koji se pamti, pošto nas je zadesilo veliko nevreme u to doba. Kad razmislim, bilo ih je više – promocija albuma, zatim jednom nedeljom u Plastiku gde nam je kompjuter poblesavio… baš kompjuter – ne laptop! Elektrana 2007. godine gde smo možda i pokidali, ali ono baš baš! Bili smo tačni kao Kraftwerk, ako ne i previše tačni!

U to vreme i menjamo set up kompletno – sintisajzeri , efektori i groove box-ovi na sceni. Izgledalo je kao da su Kraftwerk imali veliki uticaj na mene – preveliki uticaj. Styling kojeg smo se dosetili u to vreme, iz zezancije, se potrefio sa njima, odela i kravate. Hteli smo da zezamo “mlade rejvere” koji samo što su maturirali i otišli na svoj prvi rave. Ja sam imao frizuru sa kojom sam karikirao (Richie) Hawtin-a, a u stvari, styling je ukraden iz filma Fifth Element ono što nosi Gary Oldman. Pošto sam ja nekad nestrprljiv i volim kratku kosu, ispalo je nešto drugo.

Damir (BL BOOM): Šta se dešava dalje, poslije tog “zlatnog doba” EXITa, druženja i noći, kad smo svi svjesni da je EXIT i neka takva zajebancija ipak otišla daleko od nas? Ili smo mi ostarili? Rane 2000. do 2005. godine, kad je bio pristupačan svima…

Alavux: Mislim da je problem muzičke ponude, a ne do festivala ili publike. Doduše, ni publika više ne zna šta hoće; hoće/neće/kaki. Malo grubo rečeno, ali to je tako, neka se ljuti ko hoće, a ko se ljuti…

Alavux kao Alavux se zvanično pojavljuje na Dalekovod kompilaciji, prva electro kompilacija gde su predstavljeni electro iz regiona u širokom smislu, posle na Noize Hub kompilaciji dva puta i tu već kreću neka prva izdanja za matični E75, pa posle za Twilight76. U to vreme me i Dave Clark chart-uje za electro top 10 u avgustu.

Damir (BL BOOM): O koliko official izdanja govorimo? Self-released su takođe danas official!

Alavux: Govorimo baš o oficijelnim izdanjima za, recimo, kratko vreme – pet izdanja. Dešava se to da se iz privatnih razloga moramo preseletiti dole, gde smo sada već 5-6 godina. Taman se tu i pravi presvrt sa izdanjima i sa muzičkim stilom. Ionako sam previše tada slušao The AdventTime Trap Teknik i Light Years Away albume . Tu sam počeo da malo bogatim sa tim klasičnim electro/funk, više ka tom nekom techno zvuku kao što su The Advent, I-F, UR i slični.

Za to vreme je počeo neki novi talas produkcije u electro-u, ima ih dosta da se spominju , pa je malo živnulo tu sve, doduše kao neki “underground” i slično. Jedino što mi se i dalje ne sviđa je što su svi zvučali na (Anthony) Rother-a ili želeli biti nova Drexciy-a, a takvog zvuka mi je preko (bip). Kopam po Electrix izdanjima gde su u ono vreme techno likovi pravili svoje electro numere i kontam da ima tu materijala za inspiraciju i da se techno drastično menja u industrial, pošto volim isto da začinim sa takvim zvukom.

Damir (BL BOOM): Čekaj, a recimo pojava drugog minimal talasa… ili recimo, spominješ I-F, zar ti ta holandska ekipa iz Den Haaga (Murder Capitol, Intergalactic FM) i slično nije bliska, ili španska scena Boris Divider i slično? Ili velika popularnost , posebno opet Legowelt sa analognim revivalizmom?

Alavux: Pa i ne, možda Legowelt najviše od njih svih, a pomenuti Boris Divider samo sa jednim izdanjem Full of Electronics. Međutim, kao što sam ti rekao, mrzim klonove Drexciy-e i Rother-a.   Ma kakav analogni revival, svi ti što se lože nemaju pare ili ako kupe, ne znaju da pomere fader. Vrlo mali broj ljudi zna to da iskoristi kako treba, među kojima je i Legowelt. Ja nemam ništa analogno, a JX8P je teška analogija, ono što se može čuti u pesmi Repetitor, a kad smo već kod workflow-a, često mi varira, nema pravila. Inače, spomenuo si Den Haag ekipu. Jedino su mi bliski po mentalitetu, volimo sve što vole i mladi – i techno i acid i house i sve i italo disco, baš kao i oni.

Damir (BL BOOM): Šta ti stoji na stolu, da zadovoljim gearheads-e, one koji vole znati svaki tehnički detalj? Da li možeš nabrojati šta imaš od opreme? Šta koristiš i imaš li svoju dream list sprava?

Alavux_SETUP

Alavux: Možemo. Na toj fotki je malo stari set up. To je bilo iz 2013. godine. Korg ER-1, Roland MC505, Behringer BCR2000, laptop, zvučna Focusrite Saffire 6USB, Roland JX8P, Roland TR707, Roland R8 od skoro i Alesis Micron, kao i Lexicon MX200, Fostex digitalni multikanalni snimač i Behringer kompresor MDX2000 (klon čuvenog DBX-a 160A), Korg Monotron i ona Tapco mikseta je RIP. Sad koristim, pored Fostex, i Soundcraft Spirit Folio 12/2, malo digitalno i malo analogno. Dream list nemam. Doduše, volim te podcenjene synth-ove, upravo kao što je Micron.

Od synth-ova, voleo bih da imam Oscar ARP 2600. Prema modularcima nemam velike simpatije, a od ritam mašina baš nista … možda Korg Vocoder ili MS 10, inače da – zaboravio sam da kažem da od skoro imam i Yamaha TX81Z… tako da mi priča sa FM modulacijom tu završava.

Damir (BL BOOM): Ako bi mi nabrojao pet “naj” albuma koje bi volio da si napravio; a stoje ili na polici ili u glavi kao vječita inspiracija…?

Alavux:
1. The AdventTime Trap Teknik
2. The AdventLight Years Away
3. KraftwerkThe Mix
4. Jeff MillsThe Waveform Transmission 1 & 3
5. Lazar RistovskiThe Merge

Damir (BL BOOM): Zašto Lazar Ristovski, da li bi objasnio, to je poprilično nekonvecionalan album – ili nije?

Alavux: Baš zbog toga što je nekonvecionalan. Svi ovi što sam nabrojao su nekonvecionalni. Eto, možemo tu staviti i Delta Project rupu koju su činili Sanja Ilić i Slobodan Marković – ili su nekonvencijonalni ili su bili ispred vremena.
Davno sam čitao knjigu Techno Rebels: The Renegades of Electronic Funk, cela ta deep space ekipa su hi nrg i italo disco smatrali svetom muzikom i nisu je ni zvali tako, već progressive disco. To je ono što mi je najbitnije, da se nešto dešava ne zbog trenda, već da ne bude dosadno ni tebi ni meni.

Elem, tu negde sa pojavom bass muzike (zar cela dance muzika nije u basu?) i nakon “umiranja” dubstep-a, se pojavio neki electro – onako pritajen. Počinju pripreme za konačnu metamorfozu mog zvuka sa stavom „ma ko vas šiša“, idemo sad do kraja i nešto što će se na kraju zvati futura. Pod uticajem industrial techno-a i svega onoga što sam slušao, mislim da je bilo vreme da se electro promeni. Tako je i nastao materijal Phutura, inače ritmički je skroz otkačen, iako se običnom slušaocu čini da je sve na mestu. Kick ili snare ne počinju na standardnom mestu jer sam ovog puta prednost dao synth-ovima da oni prate ritam, tako da je album dosta, ako ne i previše, izsinkopiran.

Damir (BL BOOM): Nabrojao si dosta domaćih imena, ima li ikog od današnje omladine da se bavi, da je privukao tvoju pažnju?

Alavux: Ma, i to su nažalost već poznata “nova” imena koje i ti znaš. Doduše, naš region je bio tanak sa producentima ili su previše osetljivi na oštre kritike?

Damir (BL BOOM): Ili jednostavno ništa ne dovedu do kraja. Mislim da sam viđao i slušao hrpu ljudi koji su imali taj momenat, ali nikad nisu završavali trake. Šta je reći, mislim šta se dešava u tom momentu kreativnosti? Svima je mrzak onaj dio završavanja trake, zar ne?

Alavux: A to da, sad su software-i toliko napredovali, pogotovo Ableton koji je idealan za jam-ovanjepa tako mogu da nastanu trake vrlo lako ili u glavi ako ima flow. Meni i nije. Nekada želim što pre da završim traku da je izbacim i da uživamo u njoj. Više mi je mrzak mix i mastering deo.

Damir (BL BOOM): Pa da, čisti zanatski posao, nešto kao pranje suđa? Nego Gorane, novi album? Samostalna distirbucija? Sam svoj majstor za sve?

Alavux: A, kao pranje suđa ili uključivanje pegle ili veš mašine …

Novi album će ići za I Cieli di Orionelabel inace vlasnika etikete Exile. Nisam hteo da opet radim sam iz razloga što nemam toliko slobodnog vremena, pogotovo oko promo liste i slično, već da ode malo dalje. Phutura je izašla samostalno zato što niko nije uspeo da je čuje do kraja kako treba, da li zbog sinkopiranosti ili zbog toga što je možda bilo previše industrial zvukova u electro-u… ne znam. Ne ulazim u to, ali opet ću brzo reći nekim likovima – „Jesam li vam rekao!?“ Drugi album 01 X Lunar Base sam hteo malo da dam oduška od electro-a i da napravim techno materijal i da malo pokrenem Solarys Path techno stranu sa mrtve tačke.

Jedanaest numera, i nisam ga nešto pretenciozno radio. Više je bio relief inspirisan Something in the Sky radovima. Posle toga je izašao Coitus izdanje, pa sad izlazi Block EP za Seattle label Urban Kick Records. To je onako various style techno izdanje, pa opet malo dark techno izdanje za TMMR i sad dok kuckamo, radim na novom materijalu electro izdanja što će biti što kroz kompilacije, što kroz nekoliko single-ova.

Damir (BL BOOM): Gorane, da li imaš šta da dodaš? Jesmo li nešto preskočili, a želio bi reći?

Alavux: Da, neka skoknu na moj muzicki profil gde je upload-ovana skoro cela moja muzička biografija (izdanja).

ALAVUX01 X Lunar Base
I Cieli Di Orione Records
RECENZIJA

Alavux ima kratak muzički fitilj. Njegova muzika zaista teško da će da prođe kod šire publike. Nema dodvoravanja nikome, pa čak ni sebi. Već sam jednom pisao o Alavux-ovoj muzici, i vrlo malo toga se promijenilo. Ako je album Phutura pričao o svijetu haosa koji dolazi, u 01 X Lunar Base priča je otišla malo dalje u budućnost.

R-6392602-1418111832-4949.jpeg

Otišla je malo dalje uz pomoć Krešimir Miška koji otvara album, i najavljuje koncept ovog albuma: šta ako zaista postoji mogućnost da se stvorila civilizacija na tamnoj strani mjeseca, tačnije, da se jedan dio čovječanstva (bogatiji of course), odselio zbog resursa i većeg bogatstva? Naravno, slijedi nam rat i invazija tehnološki jačih Mooner-a. Album, za razliku od predhodnog, nije brutalan, agresivan i brz. BPM je manji, tu su kratke sekvence koje podsjećaju na Jeff Mills-ov Something in The Sky.

Ali, tu je jedina poveznica sa gospodinom Mills-om, kao što je Something in the Sky,zamišljen da svojim zvukovima asocira na svjetla koja se velikom brzinom kreću preko neba. Tako Alavux-ov 01 X Lunar Base od slušaoca zahtjeva maštu, malo ozbiljniju, da pokuša zamisliti da se sukob odvija iznad njegove/njezine glave. Ipak je to zabava, i nešto slično je pokušao Orson Wells sa radio dramom pa je izazvao paniku u SAD-u.

Ovakva apstraktna muzika, sa vama na početku ponuđenim uvodom, nudi priču za koju vam ne treba projektor ili nekakvo vizuelno sredstvo, nego naše najjače ljudsko oružje: mašta.

One thought on “ALAVUX – 01 X LUNAR BASE // I CIELI DI ORIONE RECORDS // INTERVIEW + RECENZIJA”

Reci nešto.

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s