Tag Archives: reciklaža

ТИТИ ТРИ | IZLOŽBA – NO PLACE FEELS LIKE HOME @ЖИЖА [BANJA LUKA] | 27/01-04/02/2017

FOTO: Lidija Drakulić & Maja Kiuk

U petak, 27. januara 2017. godine, otvorena je izložba No Place Feels Like Home umetnice ТИТИ ТРИ u kafiću Жижа. Izložba će ostati otvorena do 04. februara, te se ista može pogledati u bilo kojem trenutku u toku radnog vremena kafića.

FOTO: Maja Kiuk
FOTO: Maja Kiuk

Continue reading ТИТИ ТРИ | IZLOŽBA – NO PLACE FEELS LIKE HOME @ЖИЖА [BANJA LUKA] | 27/01-04/02/2017

RADIONICA “BREAK THE LIGHT” @DKC INCEL // 27-28. JUNI

Tekst & fotografije: Lidija Drakulić
GALERIJA 1/GALERIJA 2/GALERIJA 3

27. i 28. Juna (juče i danas) se održala radionica BREAK THE LIGHT u DKC Incel prostorijama, koja je organizovana u saradnji sa Fondacijom Heinrich Böll. Mogli ste da prisustvujete radionici od 11 do 19 časova u toku oba dana, višečasovna konstruktivna i kreativna manifestacija koja je obradovala sve ljude koji vole nešto da prave.
Glavna tema ove radionice je bila izrada novih predmeta korištenjem starih i recikliranih materijala/predmeta, sa konkretnim primerom izrade. Radionicu je vodio Adnan Dervić, apsolvent arhitekture koji ima dugogodišnje iskustvo u kreativnom radu.
BREAK THE LIGHT je zvanično ime ove radionice s razlogom, jer ste upravo to mogli i da radite – da kreirate nešto što prelama svetlost. Iako je svetlo većini sitan i nevažan detalj, ono je zapravo temelj preko kojeg se kreira doživljaj/ambijent jednog prostora.
Drugim rečima, evo šta se zapravo radilo:
Učesnici i učesnice su na komadu drvene površine osmišljavali/le jedinstvene oblike kroz koje su propuštali svetlost tako što su na kraju te površine bušili burgijama različitih debljina. Na ovaj način je svako mogao da stvori svoj jedinstveni filter kroz koji emituje svoju emociju preko svetlosti.
Krajnji cilj je bio da se dobije zajednička struktura koja na sebi sadrži više individualnih izbušenih ploča. Ove ploče, odnosno matrice, su izrađene od recikliranog drveta dosta tankog profila, te ih je bilo zaista lako izbušiti u željenom dezenu. Na kraju svega, matrice su se kačile na drvenu kontrukciju čineci finalni proizvod kreativnosti i truda svih učesnika i učesnica. Unutar ove skuplture se postavio raznobojni izvor svetlosti, koji na ovaj način postaje zarobljen. Oslobađa se tako što pronalazi svoj put kroz jedinstvene rupice na matricama. Skulptura onda komunicira sa okolinom preko jedinstvene emocije svake matrice koju su načinili učesnici i učesnice radionice. Vrlo lepo! Hoćemo još!